Jedno od osnovih pravila rezidbe kod mladih vo\u0107aka jeste da ona ne sme biti jaka, jer u tom slu\u010daju odla\u017eemo rodnost odnosno ulazak u punu rodnost, a potenciramo vegetativni razvoj. Pobolj\u0161ana piramidalna kruna je uzgojni oblik koji odgovara savremenom na\u010dinu gajenja vi\u0161nje, gustoj sadnji, visokom rodnom potencijalu i kvalitetu plodova, a ujedno pru\u017ea lako izvo\u0111enje berbe, za\u0161tite i rezidbe kao i adekvatnu osvetljenost svih delova krune. Sam princip formiranja ove krune je sli\u010dan formiranju i kod drugih ko\u0161ti\u010davih vo\u0107nih vrsta, sa par specifi\u010dnosti i razlika. Ramenih grana ima ne\u0161to vi\u0161e i nalaze se na manjem rastojanju s obzirom na manju bujnost vi\u0161nje ukoliko se radi o Obla\u010dinskoj vi\u0161nji na sopstvenom korenu. Da bismo obezbedili mogu\u0107nost izvo\u0111ena mehanizovane berbe kombajnom, moramo formirati vi\u0161e deblo, najmanje 80 cm visine.<\/p>\n
Rezidba u prvoj godini obavlja se u rano prole\u0107e tako \u0161to vr\u0161i prekra\u0107ivanje sadnica vi\u0161nje na 100 cm visine od zemljine povr\u0161ine, jer \u017eelimo da dobijemo prvi sprat ramenih grana na 80 \u2013 100 cm visine.
\nNakon prekra\u0107ivanja vr\u0161imo uklanjanje svakog prirasta i pupoljka koji se nalazi ispod visine od 80 cm. Vr\u0161ni pupoljak \u0107e prvi krenuti i on nam obezbe\u0111uje vodilicu, odnosno produ\u017enicu, ispod njega uklanjamo 2-3 pupoljka, a ispod te zone odabiramo 3-4 zdrava pupoljka koji \u0107e formirati mladare odnosno prvu seriju ramenih grana.
\nNa taj na\u010din obezbe\u0111ujemo formiranje mladara sa otvorenim uglom grananja, tako da povijanje mo\u017ee i da izostane. Ukoliko na sadnici ima prevremenih grana u zoni iznad 80 cm, onda vr\u0161imo njihovu proredu pri \u010demu uklanjamo slabije razvijene i one sa lo\u0161om pozicijom i ostavljamo 3-4 grane koje \u0107e slu\u017eiti kao prvi sprat ramenih grana.
\nUkoliko postoje prevremen grane njih treba prekratiti na du\u017einu od 40 cm na bo\u010dni pupoljak. U toku vegetacije, uklanjamo sve izbojke sa debla. Krajem maja po\u010detkom juna meseca, kada mladari dostignu du\u017einu od 15-20 cm neophodno je vr\u0161iti njihovo razvo\u0111enje, odnosno povijanje. U tu svrhu se naj\u010de\u0161\u0107e koriste \u010da\u010dkalice gde se jedan vrh ubode u sto\u017einu (stablo), a drugi u mladar koji blago povijamo. Zbog prirasta koji imaju mladari koji uzima vertikalni polo\u017eaj ovu radnju vr\u0161imo nekoliko puta u toku vegetacije do po\u010detka jula meseca kada i prestaje porast mladara.
\nU narednim ponavljanjima povijanja grana vi\u0161e ne koristimo \u010da\u010dkalice one u tom trenutku nemaju vi\u0161e ulogu, ve\u0107 povijanje prirasta radimo vezivima. Po\u017eeljno je da ovaj ugao bude oko 50 \u00b0 do 60 \u00b0 u odnosu na centralnu vo\u0111icu, s tim \u0161to naredne spratove ramenih grana razvodimo pod jo\u0161 ve\u0107im uglom, zbog uspostavljanja adekvatne osvetljenosti svih delova krune i vegetatitvnog balansa vo\u0107ki. \u0160to vertikalniji porast vodilice se obezbe\u0111uje vezivanjem iste za patrljak ili primenom pomagala u vidu kratkih \u0161tapova ili letvica.<\/p>\n
Rezidba u drugoj godini se nastavlja na formiranje uzgojnog oblika iz prve godine. Letorasti, odnosno budu\u0107e ramene grane iz prve vegetacije se prekra\u0107uju na 40 cm du\u017eine na bo\u010dne pupoljke, a iz njih se u toku vegetacije razvijaju prve serije sekundarnih grana. Vodilicu prekra\u0107ujemo na 60-70 cm centimetara visine od poslednje ramene grane iz prvog sprata. Time potenciramo razvoj pupoljaka sa na vodilici na visini od 30 \u2013 50 cm iznad prethodne serije ramenih grana gde ostavljamo tri mladara, jedan za produ\u017enicu i dva za novu seriju ramenih grana. Spre\u010davamo razvoj samo par pupoljaka u vrhu vodilice. Ovo prekra\u0107ivanje smo tako\u0111e mogli izvr\u0161iti zelenom rezidbom prethodne godine ukoliko je produ\u017enica dostigla dovoljnu visinu i dovoljno sazrela \u010dime bismo dobili prevremene grane u toku te vegetacije odnosno drugu seriju ramenih grana. Dve ramene grane sa dobrim uglom grananja i dobre razvijenosti, a ostale uklanjamo zelenom rezidbom tako da one budu na razmaku 25-30 cm, pri \u010demu tako\u0111e vr\u0161imo izolaciju produ\u017enice. Tu novu seriju ramenih grana tako\u0111e razvodimo i povijamo kao i prethodnu seriju ramenih grana, s tim \u0161to ne moramo povijati svaku jer se vi\u0161nja vrlo dobro grana formiraju\u0107i otvorene uglove grananja. Uglova grananja od 70 \u00b0 do 90 \u00b0.<\/p>\n
U tre\u0107oj godini formiramo tre\u0107i sprat ramenih grana, sekundarne grane na drugom spratu skeletnih grana, a tercijarne na prvom spratu sekundarnih grana. Produ\u017enicu prekra\u0107ujemo na 50-60 cm visine. Na ovom spratu ostavljamo 2 ramene grane, uz primenu zelene konturne rezidbe kao i prethodnoj godini. Vr\u0161imo proredu rodnih grana na prvom spratu ramenih grana, i uklanjamo sve one koje vertikalnog polo\u017eaja, ili rastu ka unutra\u0161njosti. Ramene grane drugog sprata ne smemo jako prekratiti da ne bismo doprineli zagu\u0161ivanju krune.<\/p>\n
Rezidbom u \u010detvrtoj godini se formira i poslednji \u010detvrti sprat ramenih grana, sa ukupnim brojem od 7-9 ramenih grana. Produ\u017enicu prekra\u0107ujemo na 50 cm visine. Primenjujemo iste principe zelene rezidbe kao i prethodnih godina, i iste principe rezidbe koje smo vr\u0161ili na prethodnim serijama ramenih grana. Uklanjamo vodopije, grane koje se ukr\u0161taju, poklapaju i zagu\u0161uju krunu \u010dime obezbe\u0111ujemo bolju osvetljenost roda i diferenciranje pupoljaka za rod naredne godine koji polako se pribli\u017eava i punoj rodnosti.<\/p>\n
Rezidba kojom formiramo uzgojni oblik se u petoj godini zavr\u0161ava. Mo\u017eemo ukloniti produ\u017enicu iznad poslednje ramene grane \u010detvrtog sprata \u010dime obezbe\u0111ujemo bolju osvetljenost unutra\u0161njosti krune. Tako\u0111e se vr\u0161i izbor i prore\u0111ivanje rodnih grana na skeletnim granama, uklanjaju se suvi\u0161ne, izro\u0111ene, suve ili polomljene grane. Odstranjuju se i suvi\u0161e niske grane da nebi smetale pri obradi i odr\u017eavanju zemlji\u0161ta kao i mehanizovanoj berbi.<\/p>\n
Vi\u0161nja ima slabije izra\u017eenu apikalnu dominaciju i odlikuje se odli\u010dnim grananjem. Ra\u0111a na dugim i kratkim gran\u010dicama kao i na majskim buketi\u0107ima. U zavisnosti od tipa ra\u0111anja menja se i na\u010din rezidbe vi\u0161nje u punoj rodnosti. Zapravo sorte koje plodonose primarno na dugim rodnim granama sklone su ogoljavanju unutra\u0161njosti krune i preme\u0161tanja rodnosti na periferiju. Kada se radi o Obl\u010dinskoj vi\u0161nji ona ra\u0111a podjednako i na majskim buketi\u0107ima i na dugim rodnim granama. \u0160to joj obezbe\u0111uje formiranje rodnih grana u svim delovima krune, a samim tim dolazi do zasene i jako visokog prinosa \u0161to negativno uti\u010de na kvalitet ploda i njegovu krupno\u0107u.
\nZbog toga ona zahteva intezivnu rezidbu radi dobijanja ploda boljeg kvaliteta. Orezivanje vi\u0161anja u rodu, uglavnom se svodi na prore\u0111ivanje krune, uklanjanje polomljenih, suvih, i bolesnih grana. Tako\u0111e uklanjaju se suvi\u0161e niske grane koje smetaju obradi, a i skra\u0107uju se one grane koje idu u me\u0111uredno rastojanje i smetaju kretanje mehanizacije. Prore\u0111ivanje krune se vr\u0161i ili skidanjem \u010ditavih sekundarnih grana ili samo njihovih vr\u0161nih delova i prevo\u0111enje na bo\u010dne slabije priraste. Tako se ujedno vi\u0161nja podmla\u0111uje \u0161to je neophodno s obzirom da ona ra\u0111a uglavnom na jednogodi\u0161njim gran\u010dicama pa je neophodno da ih ima vi\u0161e. Ovakom rezidbom pored podmla\u0111ivanja ujedno se i spre\u010dava ogoljavanje grana u unutra\u0161njosti krune i preme\u0161tanje roda na periferiju krune. Podmla\u0111ivanjem krune vi\u0161nje rodnost se znatno pove\u0107ava, a prore\u0111ivanjem se ujedno vr\u0161i i prosvetljavanje krune \u010dime se dobija ujedna\u010den kvalitet plodova na \u010ditavom stablu i jednovremeno sazrevanje.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedno od osnovih pravila rezidbe kod mladih vo\u0107aka jeste da ona ne sme biti jaka, jer u tom slu\u010daju odla\u017eemo rodnost odnosno ulazak u punu rodnost, a potenciramo vegetativni razvoj. Pobolj\u0161ana piramidalna kruna je uzgojni oblik koji odgovara savremenom na\u010dinu gajenja vi\u0161nje, gustoj sadnji, visokom rodnom potencijalu i kvalitetu plodova, a ujedno pru\u017ea lako izvo\u0111enje […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[223],"tags":[],"dipi_cpt_category":[],"class_list":["post-208889","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vocarstvo-i-vinogradarstvo"],"rttpg_featured_image_url":null,"rttpg_author":{"display_name":"Aleksa Bla\u017ei\u0107","author_link":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/author\/aleksa\/"},"rttpg_comment":0,"rttpg_category":"Vo\u0107arstvo i vinogradarstvo<\/a>","rttpg_excerpt":"Jedno od osnovih pravila rezidbe kod mladih vo\u0107aka jeste da ona ne sme biti jaka, jer u tom slu\u010daju odla\u017eemo rodnost odnosno ulazak u punu rodnost, a potenciramo vegetativni razvoj. Pobolj\u0161ana piramidalna kruna je uzgojni oblik koji odgovara savremenom na\u010dinu gajenja vi\u0161nje, gustoj sadnji, visokom rodnom potencijalu i kvalitetu plodova, a ujedno pru\u017ea lako izvo\u0111enje…","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208889","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=208889"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208889\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":208891,"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/208889\/revisions\/208891"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=208889"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=208889"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=208889"},{"taxonomy":"dipi_cpt_category","embeddable":true,"href":"https:\/\/institut-tamis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/dipi_cpt_category?post=208889"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}