Na teritoriji RC Pančevo, na lovnim klopkama postavljenim u zasadu breskve, registruju se prvi ulovi azijske voćne mušice (Drosophila suzukii).
Za razliku od prethodnih godina kada su prvi ulovi na klopkama registrovani sredinom jula, sadašnji, rani ulovi ove štetočine ukazuju na povećan rizik od nastanka šteta u ranostasnom voću kao što su trešnje, rani sortiment breskve, jagode i dr.
Azijska voćna mušica u toku godine razvija više generacija. Ima veoma visok reproduktivni potencijal, a u povoljnim uslovima razvoj jedne generacije može da traje svega 10-tak dana. Ono što razlikuje azijsku voćnu mušicu od drugih vrsta iz roda Drosphilidae je sposobnost polaganja jaja u zrele plodove.
Ženke svojom testerastom legalicom, u fazama zrenja plodova, polažu jaja unutar ploda i ceo embrionalni razvoj, kao i razvoj larve dešava se u plodu.
Uzimajući u obzir ovu činjenicu hemijske mere zaštite su veoma ograničene, kako zbog karence insekticida zbog zrenja plodova, tako i zbog nemogućnosti nanošenja depozita insekticida na jaja i larve koji se nalaze u plodu.
S toga su veoma važne preventivne mere kontrole u cilju smanjenja brojnosti azijske voćne mušice koje podrazumevaju sledeće:
– Postavljanje što većeg broja lovnih klopki u cilju izlovljavanja odraslih jedinki. U tu svrhu mogu se koristiti plastične flaše sa mirisnim atraktantom koji se pravi od jabukovog sirćeta i crvenog vina u odnosu 1:1 sa dodatkom 1-2 kapi deterdženta za sudove. Klopke treba postaviti po obodu na svaka 2m i u sredini zasada na svakih 5m.
– Higijena ivica oko zasada koja podrazumeva uništavanje korovske flore i šiblja (divlje kupine, zove, drenjine) u okolini voćnjaka i vinograda čiji su plodovi potencijalni domaćini ovoj štetočini.
– Krčenje i uništavanje napuštenih voćnih zasada koji predstavljaju veoma pogodno mesto za razmnožavanje azijske voćne mušice.
– Postavljanje antiinsekatskih mreža u proizvodnji gde je to moguće. Promer otvora treba da bude maksimalno 1x1mm (0,88 x 1,02, 1 x 0,85, 0,72 x 0,97 i dr.).
Izvor: PIS Vojvodina